.
NAZIV RADA:
Nomadsko-hibridne strukture
Ime i prezime: Damir Rastoder
Država: Srbija
Grad: Novi Pazar
Kratka biografija:
Rođen 19.maja 1993. u Novom Pazaru, Srbija, gde sam završio osnovno, srednje obrazovanje i osnovne studije arhitekture na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru. Trenutno sam student master studija na departmanu za arhitekturu i urbanizam pri fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Učestvovao na nekoliko studentskih konkursa u zemlji i inostranstvu, takođe učesnik nekolicine konferencija i izložbi u Srbiji.
''Prikažite nam svoje viđenje sadašnjosti i budućnosti. Prošlost nas ne zanima.'' Sadašnjost je vrlo ''neuhvatljiva''. Svaki naš potez SADA je ustvari istovremeno postao akt prošlosti. Zato JA sagledavam samo BUDUĆNOST. Kao arhitekt smatram da na svako pitanje, problem, zadatak trebam dati neki prostorni odgovor. To sam i u ovom slučaju uradio. Budućnost je veoma nepredvidljiva. Međutim, danas postoje naznake kakva bi budućnost mogla biti. Tu stupamo mi, arhitekti, dizajneri, umetnici, kao vizionari onoga što nas sutra čeka. Mi živimo u vremenu ''kontinuiranog enterijera''. Sve je postalo novo, brzo, neuhvatiljivo. Promene su vrlo brze i nepredvidljive. U odgovoru na zadatu temu predvideo sam jedan scenarij kakva bi se budućnost mogla odvijati. Ljudi žive jedan ubrzani tempo, sve su više uključeni u razna dešavanja, žive nomadskim životom, cela planeta im je postala dostupna. Danas u Njujorku, sutra u Dubaiju. Danas u gradu, sutra na selu. Nema više pravila. U takvom kontinuiranom stanju budućnost arhitekture će biti sve više hibridna, brza, prilagodljiva, efemerna. U takvom stanju arhitekti će biti ti koji će kreirati stanja, metafizičke prostore, davati ideje, a sve manje će se baviti kreiranjem euklidskih prostora, volumena, oblika, to ostaje korisnicima prostora. Urbano, ruralno će postati isto. Kopno, vazduh, voda, takođe. Ljudi će živeti svuda na Zemlji, kroz efemerne građevine u čijim koncepcijama će posredno ili neposredno učestvovati. ''Nomadsko/hibridne strukture'' su jedna od vizija budućnosti same arhitekture i građevina u kojima će ljudi živeti. To su jedne promenljive, efemerne strukture (sagrađene u budućnosti možda i od nanotehnologija), prilagodljive svuda na svetu. Sa mogućnošću rasta, rasporeda i sijaseta različitih (hibridnih) funkcija. Sve u zavisnosti od potreba ljudi. Sa takvim scenarijom ''arhitekture otvorenog smisla'', očekuje nas jedna veoma dinamična budućnost, koja neće biti jednoznačna, monotona, već baš naprotiv. Očekuje nas jedna ultra prilagodljiva, višenamenska i nepredvidljiva budućnost. Budućnost kontinuiranog enterijera.
