.
NAZIV RADA:
Artist in Residence
Ime i prezime: Marina Rakić
Država: Austrija
Grad: Graz
Kratka biografija:
Dolazim iz Bora, iz Srbije i imam 27 godina. Osnovne studije arhitekture sam završila u Nišu i nakon toga se preselila u Grac zbog master studija, a trenutno sam u fazi pisanja master rada. Prošlog leta sam učestvovala na Porto akademiji. Pored fakulteta bavim se glumom te sam u Gracu imala nekoliko predstava u Forum Stadtparku i na TU Gracu.
Artist in Residence duguje svoju popularnost globalizaciji umetničkog nomadskog života, ali se nije pojavio tek tako. Glavna ideja programa je da umetnik dolazi u novo mesto na određeni period gde stvara novo delo, komunicira sa učesnicima lokalne umetničke scene i tako upoznaje stanje tog mesta da bi na kraju programa prezentovao svoj rad na izložbi ili događaju. Istaživajući ovu temu na primeru grada Graca, pokušavam da shvatim potrebe današnjih umetnika i kakvo je im je okruženje potrebno za život i rad u vreme gostovanja u drugom gradu. Umetnik danas deluje kako kroz intervencije tako i sve više kroz istraživanje. Iz intervijua saznajem da u je ovom vremenu prostor za rad na kompjuteru najpotrebniji kako i sama tema kontinuiranog enterijera nalaže. Novonastali istraživački karakter umetnosti se onda takođe odvija velikim delom u virtualnom svetu jer umetnici koriste u svom radu skladište informacija na internetu. U zgradi za ove umetnike, koja je moja tema master rada, bi se pored njihovih kompaktnih studia za rad i spavanje našle i galerija, sala za vežbanje i izvodjenje, gluva soba, radionice itd, te bi bilo prostora za eksperimentisanje i multidisciplinarnost. Taj obekat postaje performativna scena grada jer se tu bavi problemima grada, komunicira sa novim ljudima, dešavaju se kulturni događaji, dobija se povratna informacija kako stranac vidi to mesto i tako postaje ključno za promenu perspektive o tom mestu i njegovim problemima. Razmena informacija koja se tu odvija je jedna od većih prednosti za to mesto a u isto vreme jako bitno iskustvo za umetnika. Nomadi tako donose svoja iskustva iz različitih delova sveta i prikupljena znanja stavljaju na raspolaganje toj lokalnoj umetničkoj sceni. Ovakvi objekti imaju tendenciju da pokrenu promene u tom mestu jer i sam aktivizam kod umetnika danas je velika tema a nekima i način rada.
Ovde dalje prilažem intervijue koji će mi služiti kao smernica za rad u daljem projektovanju ovog objekta za umetnike.
Artist in Residence
U današnje vreme svedočimo porastu interesovanja za umetničke programe a najpoznatiji je svakako Artist in Residence. Ovaj program duguje svoju popularnost globalizaciji umetničkog nomadskog života ali se nije pojavio tek tako. Glavna ideja programa je da umetnik dolazi u novo mesto na određeni period (obično dve nedelje do šest meseci) gde stvara novo delo, komunicira sa učesnicima lokalne umetničke scene i tako upoznaje stanje tog mesta da bi na kraju programa prezentovao svoj rad na izložbi ili događaju, zavisno od vrste umetnosti kojom se bavi. Početkom 20. veka se u Engleskoj i Americi pojavljuju dobrotvori koji nude prostor za rad umetnicima kao nova vrsta romantičarskog pokroviteljstva. U tom periodu se umetnici nastanjuju u selima i tamo pokušavaju da realizuju svoje ideje. Tako nastaje i jedna od prvih rezidencija ove vrste „Worpswede“ kod Bremena koju su organizovali Hajnrih Fogeler (Heinrich Vogeler) i Rajner Maria Rilke (Reiner Maria Rilke). Početkom 60-ih godina nastaje novi talas ovih programa što kao novi model nudi umetnicima mogućnost povlačenja iz buržoazijskog društva, jer su preferirali da stvore svoju odvojenu utopiju. Drugi novi model ima za cilj socijalnu aktivnost i pokušava da uključi javnost pa ovaj fenomen u selima i gradovima postaje baza za socijalne i političke promene. Ovaj tendencija se dalje razrađuje 70ih i 80ih godina. U 90-im dolazi enromni talas novih rezidencija koji više nije ograničen samo zapadnim svetom već se širi po celom svetu. Različitost programa se povećava a umreživanje ljudi postaje sve lakše. Inicijatori ne samo da nude smeštaj već i kreiraju alternativne lokalne umetničke centre. Takvi centri pogotovu u ne-zapadnom svetu funkcionišu sve više kao katalizatori savremene lokalne scene i postaju neophodani za povezivanje lokalnih scena sa globalnim umetničkim svetom. Sve lakši i jeftiniji prevoz, brz način komunikacije preko interneta i socijalnih mreža su faktori koji su početkom 21. veka doprineli konsolidaciji ovog fenomena u celom svetu. Ovi programi su dokazali da mogu biti stabilan dodatak umetničkom svetu. Ovakve prilike postaju neophodni deo karijere za mnoge umetnike ali je i konkurentnost sve veća. Nomadski projekti, kolaborativne rezidencije i interdisciplinarne radionice se istražuju kao nastavak ovog fenomena. Od 2010 pa do danas raste interes za sam sadržaj rezidencija. Pa tako od pitanja kako(proizvodnja dela) prelazi u šta (sadržaj dela) te rezidencije dobijaju sve veći istraživački karakter. Raste ideja da AiR može da ponudi rešenja za nove prostore i modele za razvijanje znanja i razumevanja, ne samo u umetnosti, već i u društvu. Iako umetnički studio nije nova prostorija niti tipologija javlja se potreba za oblikovanjem ovakvih prostora kako kroz revitalizaciju postojećih objekata ili starih građevina tako i kroz novi objekat tamo gde potreba postoji. Takođe se sve više javljaju umetnici koji nemaju određeni medijum rada već ga stvaraju za vreme rezidencije na osnovu stanja okoline i njenih potreba. I ako na našim prostorima ovaj program nije popularan naši umetnici često učestvuju u programima u svetu, te će vremenom i potražnja za takvim programima kod nas porasti. Istaživajući ovu temu na primeru grada Graca pokušavam da shvatim potrebe današnjih umetnika i kakvo je im je okruženje potrebno za život i rad u vreme gostovanja u drugom gradu. Iz intervijua saznajem da u je ovom vremenu prostor za rad na kompjuteru najpotrebniji kako i sama tema kontinuiranog enterijera nalaže. Taj novonastali istraživački karakter umetnosti se onda takođe odvija velikim delom u virtualnom svetu jer količina postojećih informacija i njihovo skladištenje na internetu umetnici koriste u svom radu. Kako prostorije za rad moraju biti i inspirativne prostorije zapitala sam se šta današnje umetnike inspiriše. A kao je inspiracija jako individualna i nekim delom i dalje misteriozna svaki umetnik treba reći kakvi su mu uslovi za rad potrebni. Moja ideja je da umetnik ima studio za rad u sklopu sa spavaćim delom a dnevni boravak je zajednička prostorija za više umetnika. Naravno individualne i grupne umetnosti imaju različite prohteve ali bi se zato u tom objektu našle i galerija, sala za vežbanje i izvodjenje, gluva soba, radionica i drugi sadržaji, te bi bilo prostora za eksperimentisanje i multidisciplinarnost. Taj obekat postaje performativna scena grada jer se tu bavi problemima grada, komunicira sa novim ljudima, dešavaju se kulturni događaji, dobija se povratna informacija kako stranac vidi to mesto i tako postaje ključno za promenu perspektive o tom mestu i njegovim problemima. Umetnik danas deluje kako kroz intervencije tako i sve više kroz istraživanje. Razmena informacija koja se tu odvija je jedna od većih prednosti za to mesto a u isto vreme jako bitno iskustvo za umetnika. Dobijamo objekat koji pojam Genius Loci istražuje kroz umetnost. Nomadi tako donose svoja iskustva iz različitih delova sveta i prikupljena znanja stavljaju na raspolaganje toj lokalnoj umetničkoj sceni. Ovakvi objekti imaju tendenciju da pokrenu promene u tom mestu jer i sam aktivizam kod umetnika danas je velika tema a nekima i način rada.
Artist in Residence je tema mog diplomskog rada koji za cilj ima idejno rešenje za objekat ove vrste u Gracu ali je tema takođe opšta pa se prikupljene informacije mogu koristiti svuda.